Da li ću se tamo snaći?

Studenti su često zabrinuti da li de se snaći u sredini koja je znatno drugačija od one u kojoj su do sada živeli. Taj strah je donekle opravdan, to je strah od nepoznatog. Zato je tvoj zadatak da što više upoznaš sredinu u koju dolaziš. Pobedi strah informisanjem! Najvažnije, informiši se o fakultetu, studijskom programu,  studentskom domu, studentskoj ishrani,  zdravstvenom osiguranju, ambasadama, institucijama i udruženjima  kojima možeš tamo da se obratiš za pomoć. Pored sajtova koji obiluju takvim podacima, možeš posetiti i forume. Tu ćeš moći da postaviš pitanja ljudima koji su već prošli to za šta se ti  pripremaš.  Takođe, ako ne poznaješ nikoga sa iskustvom studiranja u inostranstvu, pitaj poznanike i prijatelje da li oni mogu da te povežu sa nekim.  Razgovor sa tom osobom, tj. iskustvo iz prve ruke može te najviše ohrabriti i rešiti tvoje nedoumice. Posebno se raspitaj o negativnim iskustvima! I umesto da te ona uplaše, saznaj kako je ta osoba  rešavala takve situacije i kako bi ih sada rešila. To će te učiniti dodatno pripremljenim. Ne zaboravi da se informišeš i o gradu u koji dolaziš, o načinu življenja, muzejima,  kulturnim i zabavnim manifestacijama koje se tamo organizuju, noćnom životu i svemu onome što bi ti bilo zabavno i interesantno. Radost koju ti donosi misao da ćeš posetiti muzej koji te jako zanima, Diznilend, neki karneval i tome slično, umanjiće tremu a povećati pozitivno uzbuđenje zbog odlaska. Na kraju, bilo bi dobro da za početak otputuješ tamo na par dana i sam ispitaš teritoriju pre nego što izvršiš konačne pripreme za odlazak. Uvek je sigurniji teren na kojem si već bio.

Šta ako se ipak desi nešto nepredviđeno?

Naravno da se ni na jednu situaciju u životu ne možemo u potpunosti pripremiti. Neka doza neizvesnosti mora da postoji, i ona ponekad izazove strepnju. Kada se to desi, seti se svog razvoja samostalnosti od malena pa sve do danas. Seti se svih teških situacija koje si preživeo i savladao. To će ti vratiti veru da možeš da se snađeš „kad prigusti“. A pritom,  imaj na umu da su to situacije iz prošlosti, i da si sada još zreliji i spremniji da savladaš  i veća iskušenja od tih! Uostalom, periodi u kojima savlađujemo neku teškodu u životu su periodi našeg najvećeg rasta i razvoja. Tako da ćeš nakon ovako bogatog iskustva biti jači i sposobniji.

Da li ću se osećati usamljeno?

Naši putnici su vrlo često zabrinuti da li će tamo biti usamljeni, s obzirom da ne poznaju nikoga. Ako i tebe muči ta pomisao, vrlo verovatno je da će prestati čim otputuješ. Kao prvo, tamo te čekaju obaveze. Ideš da se smestiš, regulišeš sva praktična pitanja vezano za privremeno preseljenje, zatim da učiš, vežbaš jezik, a naravno i da vidiš i upoznaš sve što je zanimljivo u tom gradu. Tako da – da, verovatno će ti nedostajati bliski ljudi, ali bićeš zaokupljen gomilom drugih stvari. Poznato je da kada smo preplavljeni raznim iskustvima vreme mnogo brže „leti“. Stoga ni taj vremenski period ti neće delovati toliko dugo kao što ti sada deluje. Vrlo brzo ćeš se vratiti da pričaš o svemu što si tamo video i naučio. A naravno da možeš ponekad organizovati dolazak u našu zemlju na par dana, ili dogovoriti se sa bližnjima da te posete. Svakodnevna komunikacija na skype-u ili msn-u omogućiće ti da održavaš kontakte. Važno je, takođe, da imaš na umu da nećeš biti jedini student na razmeni, i da će verovatno biti ljudi koji su takođe novi. Njima ćeš biti potreban koliko i oni tebi. To što ćeš tamo otići sam,  biće podsticaj da upoznaš mnogo novih ljudi i vratiš se u svoju zemlju sa dosta novih poznanstava.

Da li ću nešto propustiti? Da li će me prijatelji zaboraviti?

Kada napuštamo svoje okruženje na duži period ponekad se uplašimo kako ćemo ga zateći kad se budemo vratili. Plaši nas ona stara „Daleko od očiju – daleko od srca“. I svakako, daljina čini svoje. Stoga je potreban izvestan trud da bi se prijateljstva održavala. Pre nego što postaviš sebi pitanje: „Da li će me prijatelji zaboraviti?“, bilo bi dobro da se zapitaš da li ćeš se ti njih setiti dok si daleko. Ukoliko im se redovno javljaš, sigurno će ti uzvratiti. Pravi prijatelji će jedva čekati da se vratiš sa novim uzbudljivim pričama. A oni malo dalji… pa možda ćete za to vreme prekinuti kontakt, ali ga uvek možeš obnoviti kad se vratiš, ako ti dovoljno bude stalo. Često se studentima motaju po glavi misli: „Šta ako se oni promene?“ ili „Šta ako se ja promenim?“ i stoga „Šta ako ne budemo više imali zajedničkih tema?“. Tu bi trebalo da se prisetiš koliko se dugo poznaješ sa najboljim prijateljima i šta si sve sa njima preživeo. U odnosu na to, šta je godina dana? I da, promenićete se svi jer se stalno menjamo, iz dana u dan. Ali ono što vas veže će ostati, a vaše prijateljstvo će biti još dinamičnije. I na kraju, naravno da se dešava da se prijateljstvo iz nekog razloga ugasi, ali to se dešava i kada su prijatelji blizu jedan drugome. Daljina sama po sebi ne može biti razlog, ukoliko je sve ostalo između vas u redu. Tako da, ako se tako nešto desi, desilo bi se i da si ostao ovde, pre ili kasnije.

Da li ću moći da se zaposlim kada se vratim?

Ponekad bojazan ide i u ovom smeru. Studenti se plaše da će imati suviše godina, a neće imati radnog iskustva (mada, ko kaže da ga tamo ne možeš stedi dok studiraš?) itd. Ali samo iskustvo, studiranja u inostranstvu ti je velika preporuka. Najpre, razlikuje te od drugih kandidata po znanju u struci  – možeš toj firmi doneti neka savremenija znanja. Takođe, poslodavcu to govori da si samostalan, ambiciozan, snalažljiv.  Na kraju, sa uvežbanim stranim jezikom, mnogo  ti se lakše otvaraju vrata multinacionalnih kompanija. Stoga, nemoj brinuti, imaćeš dovoljno „materijala“ sa kojim ćeš idi na razgovore za posao kada se budeš vratio.

Poslednji poziv za ukrcavanje

Eto to su samo neke od dilema studenata koji su dolazili na savetovanje da bi se psihički pripremili za putovanje. Sve te dileme su normalne, učestale, ali i rešive. Malo  ih uzdrmaju ali se oni ubrzo vrate svojoj odluci (naravno, ako su u startu o njoj dobro promislili i na ispravan način je doneli). Nakon razgovora, naši putnici su odlazili iz CzRK-a sa osmehom u susret novom izazovu. Naravno da je razgovor uživo efektniji ali nadam se da ti je i ovaj tekst donekle umanjio zabrinutost i osnažio te u tvojoj odluci. Ukoliko postoji još neka dilema, Super-savetnik te čeka da je razmotrimo zajedno.

Vaša CzRK supersavetnica

Milena Vujović

Posle šest meseci od početka projekta „Radna praksa u javnim komunalnim preduzećima“, sredinom decembra 2010, osam studenata Beogradskog univerziteta dobilo posao u „Beogradskom vodovodu i kanalizaciji“. U „Beogradskom vodovodu i kanalizaciji“ (JKP BVK) praksu je pohađalo 32 studenata, a 95 odsto njih je i uspešno završilo program. U ovom javnom komunalnom preduzeću su odlučili da osmoro doskorašnjih studenata koji su bili na praksi u BVK zaposle na neodređeno vreme od 1. januara 2011. Primljeni studenti su u međuvremenu završili Pravni, Elektrotehnički, Rudarsko-geološki, Mašinski i Građevinski fakultet i već vredno rade u Sektoru distribucije vode, Sektoru proizvodnje i tehničke podrške i Sektoru pravnih, kadrovskih i opštih poslova na poslovima inženjera operativnog održavanja pogona, inženjera gradilišta, samostalnog stručnog saradnika za ugovaranje i samostalnog stručnog saradnika za imovinsko pravne poslove. Biografije ostalih praktikanata će ostati u bazi podataka, a oni će i dalje biti u kontaktu sa mentorima. Kako kažu u ovom preduzeću, kada se ukaže prilika – i oni će dobiti svoju šansu. Novi ciklus prakse u javnim i javnim komunalnim preduzećima planiran je za mart 2011. godine kao nastavak uspešne saradnje Grada Beograda i Centra za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu.

http://24sata.rs/vesti.php?id=89367

Na prelazu iz klupe, tj. sa fakulteta u radnu poziciju obično malo usporimo ili zastanemo. To je prirodan proces pripreme i prilagođavanja na novu situaciju. Tada se javlja mešavina raznih osećanja: trema, nesigurnost, strah, uzbuđenje, a neretko i bes, ljutnja, neshvaćenost, izgubljenost, usamljenost, tuga, ravnodušnost ili apatija… Desi se da studenti odugovlače na kraju studija jer se osećaju nespremnim da pređu u novu fazu života, ili nakon diplomiranja provedu neko vreme u „inkubaciji“ ne pokušavajući da nađu posao. Ukoliko se ovaj period ne oduži beskrajno, može biti koristan. On nas može psihički pripremiti  za predstojeću promenu, učiniti  je postepenom i time manje stresnom. Takođe, period inkubacije nam može obezbediti dovoljno vremena da pažljivo izaberemo put, informišemo se o svemu što će nam biti potrebno u budućnosti kako bismo umanjili neizvesnost (koja obično kod ljudi izaziva strah), kao i da stvorimo sliku o sebi kao budućoj radno aktivnoj osobi i osobi koja je sposobna za samostalan život.

II Kada pauziranje postane mučenje

Međutim, nekada izvesni psihološki (svesni ili nesvesni) mehanizmi prolongiraju ovaj prelaz i dolazi do „zaglavljivanja“. Period koji je trebao biti kratka faza u životu postaje život sam. Njegova funkcija koja je prvobitno bila korisna biva „zloupotrebljena“ u svrhe „ušuškavanja“ u svakodnevnicu koja je jednolična i neproduktivna. Zašto se to dešava? Kada ništa ne preduzimamo, nalazimo se na sigurnom  terenu, gde je mogućnost greške svedena na minimum.  Pošteđeni smo strahova, neprijatnosti i brojnih stresnih situacija:  ne možemo biti odbijeni od strane poslodavca, ispasti nedovoljno stručni, „nemati pojma“, ne moramo rešavati konflikte, dokazivati svoju vrednost… Međutim, ova vrsta „učaurenosti“ ne spasava nas neprijatnih osećanja. Život je prirodan ciklus koji ima svoje faze i zahteva stalne (nekad veće, nekad manje) promene. Ako ga zarobimo, želeće da se oslobodi.  Neretko oni koji su predugo „zaglavljeni“ osećaju teskobu i uznemirenost, ponekad i tugu i depresiju, jer u suštini žele da nastave dalje putem rasta i razvoja, ali jedan deo njih ne dozvoljava korake unapred.

Zašto se „zaglavljujemo“?

Još kao deca usvajamo razne imperative – šta se sme, a šta se ne sme, šta se mora, kako treba a kako ne treba. Takođe,  naučimo i koje stvari treba da uradimo da bismo bili dopadljivi ili da bismo nešto dobili, a za kakve radnje ćemo biti kažnjeni. Kako su te poruke nastale jako rano i kako su dobijene od roditelja koji su u to vreme bili „sveznajući“ u odnosu na dete,  one se ne preispituju i dobijaju status apsolutne istine. Dete ih nosi kroz život i upravlja se prema njima čak i kada odraste.

Tako na primer, neko je naučen da ne sme da pravi greške, jer ako ih napravi, to ima značenje da je glup, nesposoban, nedovoljno dobar, itd. Zato će se ova osoba truditi da ne dolazi u situacije gde bi mogla pogrešiti jer će one predstavljati opasnost po njeno samopoštovanje i identitet, a ne priliku da se nešto novo nauči. „Ne smeš grešiti“ je samo jedan od mnogobrojnih mogućih imperativa prema kojima se upravljamo. To mogu biti i „Moraš uvek biti najbolji“, „Ne smeš naljutiti druge“ itd. Kršenje ovih imperativa nosi veoma generalizovana značenja koja uglavnom poručuju da smo nedovoljno dobri, pametni i narušavaju naše samopouzdanje. Ponekad je ovo veoma intenzivno i veoma neprijatno osećanje, tako da osoba radije bira da ne dolazi u takve situacije, izbegava ih ili  zaobilazi u širokom luku.

Kako se branimo od strahova, nesigurnosti…?

1. Mehanizmi odbrane

Racionalizacija je dobro poznati i široko upotrebljavani mehanizam odbrane. Dva njena oblika su „kiselo grožđe“ i „sladak limun“. „Kiselo grožđe“ je mehanizam kojim ono što nismo u stanju da postignemo ili dobijemo u glavi prevedemo u nešto što nismo ni želeli.  „Sladak limun“ je obrnut proces – nešto što nam baš i nije prvi izbor ulepšavamo u glavi samo zato što nam je dostupno. Tako,  u osnovi izbirljivosti po pitanju radnog mesta može ležati strah da ustvari nećemo uspeti da ga dobijemo ili da nećemo opravdati očekivanja poslodavca a to će onda proizvesti duboko osećanje nekompetentnosti i smanjenog samopouzdanja. Takođe, iz ovih strahova može proisteći „kvazipotraga“ za poslom (npr. slanje CV-ja na konkurse jednom mesečno) tj. potraga sa nedovoljno truda, uz izgovore da posla nema, ili da je sve uzalud jer je veza presudna, itd.

2. Kradljivci vremena

Takođe, u odlaganju preduzimanja konkretnih pokušaja da se nađe posao i skretanju misli od toga da bi trebalo nešto preduzeti, spremni smo da preduzmemo niz radnji koje nam kradu vreme, a čija se svrha može dovesti u pitanje. Obično nameravamo da se kratko zadržimo obavljajući ih, ali se „nekako“ one uvek produže gotovo unedogled. Student može sesti za računar samo da bi proverio mail, a zadržati  se nekoliko sati, ažirirajući facebook profil, igrajući razne kompjuterske igrice, surfujući po netu… Ili sedne pred televizor i nakon par sati shvati da još uvek „vrti“ kanale i traži nešto zanimljivo. Ili ode u kupovinu po jednu stvar, a usput zastane ispred bezbroj izloga i isproba isto toliko stvari. Na pitanje zašto to radimo, odgovor je vrlo jednostavan – izbegavamo određene misli, dužnosti i konkretne akcije. Naravno da je normalno imati razonodu i slobodno vreme, ali kada se ove radnje produže u nedogled, postaju kradljivci vremena i „kočnice života“, zaustavljajući nas u  razvoju i ušuškavajući nas u  jednoličnu svakodnevnicu samo imitirajući život.

Kako se pokrenuti?

Svakako da nije lako dati odgovor na ovo pitanje, niti postoji neki univerzalni recept. Svaka osoba je jedinstvena, te nas različiti motivi mobilišu na akciju. Takođe, nije lako trgnuti se odjednom, načiniti prvi korak. Ali, ukoliko smo dovoljno odgovorni prema sebi i svojoj sreći, pronaći ćemo način. Evo nekih sugestija koje ti mogu biti vodič na putu pronalaženja sopstvenog načina za „buđenje“.

Obrati pažnju na svoje strahove, upoznaj ih!

Postavi sebi pitanje: „Kojom rečenicom najčešće vršim pritisak na sebe?“ Da li je to: „Ne smem da pogrešim!“, „Moram svima da se dopadnem!“, „Ne smem da se razlikujem od drugih!“, „Moram da uspem u svemu što započnem!“ ili nešto drugo… Zatim, istraži šta u tebi izaziva situacija kada to pravilo prekršiš. Da li je to osećaj da si ispao/la nesposoban/na, slab/a, loš/a, nedovoljno pametan/na, vredan/na, snalažljiv/a, spretna/na …?  Ponekad je potrebno da malo duže razmišljaš da bi pronašao ove odgovore. Međutim, kada sve ovo rečima jasno izrazimo, uviđamo da ponekad postavljamo sebi previsoka očekivanja. Ta očekivanja mogu da uznemire, dekoncentrišu, demorališu, stvore  tenziju, smanje samopouzdanje, blokiraju nas ili nagone da datu situaciju izbegavamo.

Pretvori svoje „moram“ i „ne smem“ u „bilo bi poželjno“ i „ne bi bilo poželjno“.

Sada kada smo odrasle osobe možemo da redefinišemo uverenja koja smo stekli kao deca. Npr. preterano je očekivati od sebe da na poslu kao početnik ne grešiš, uspeš u svemu što započneš, budeš najbolji/a, svima se dopadneš, ni sa kim ne uđeš ni u kakav konflikt… To jeste poželjno, ali ako se ne ostvari,  nemoj izvlačiti loše zaključke o sebi! Svaka nova situacija može nositii uspehe i neuspehe (kako u poslu, tako i u odnosima sa ljudima). U slučaju neuspeha, sasvim je prirodno i normalno da daš sebi vremena da se prilagodiš novoj situaciji bez samoosude i demoralisanja.

Postavi više manjih ciljeva!

Stanje uspavanosti i pasivnosti može nas dovesti i u drugu krajnost – neizdrživu potrebu za momentalnom i potpunom promenom. Uznemirimo se  zbog nezadovoljstva trenutnim stanjem i počnemo  da pravimo velike planove da bismo nadoknadili izgubljeno vreme i popravili situaciju. Što smo duže u nezadovoljavajućoj situaciji, nestrpljiviji smo da iz nje izađemo. Ali, moramo uzeti u obzir i to da što je to stanje duže, više je „ukotvljeno“ i zahteva više vremena da bi se promenilo. Zato je potrebno da u okviru nekog krajnjeg cilja koji bi, svakako, trebalo da postoji, postavimo više manjih ciljeva na koje ćemo se fokusirati. Ispunjavajući jedan po jedan, održavamo pravac kojim smo krenuli i obnavljamo motivaciju. Npr, ako tražiš posao u struci, najpre se koncentriši na traženje prakse kako bi stekao/la iskustvo sa kojim ćeš moći da tražiš posao ili  volontiraj negde gde bi želeo/la da te zapaze, ne bi li te tamo zaposlili ili te preporučili dalje. Ako želiš da što pre odeš u inostranstvo da se tamo oprobaš u poslu, prvi cilj bi, na primer, bio da odslušaš kurs stranog jezika i dobiješ sertifikat koji je potreban. Ono što je važno je da, dok ideš ka tom prvom cilju (dobiti sertifikat), trudi se da se ne opterećuješ onim krajnjim (otići u inostranstvo, otići u inostranstvo, otići u inostranstvo…).

Aktivno planiraj!

Jako je bitno naglasiti razliku između aktivnog planiranja i sanjarenja. Aktivno planiranje uključuje i vremensku dimenziju, odnosno konkretne vremenske odrednice kada nešto nameravamo da obavimo. Takođe uključuje i detaljno osmišljavanje načina  na koji ćemo ostvariti ciljeve. Pri aktivnom planiranju preispitujemo mogućnosti, vidimo i negativne stvari koje nosi ostvarenje nekog cilja i spremamo se da se sa time suočimo. Sa druge strane, sanjarenje je slobodnije i više se fokusira na želje, a manje na mogućnosti. Slično je stanju zaljubljenosti – retko uočavamo negativne strane. Sanjarenje je ponekad zdravo i simpatično, i koristan beg od realnosti s vremena na vreme, ali život je ipak u realnosti. Kada si utvrdio/la veliki cilj, kao i manje ciljeve, počni da tragaš za načinima njihovog ostvarivanja. Nađi sve relevantne informacije (iz medija, od drugih ljudi, u CzRK-u…). Kupi planer-svesku i upiši obaveze. Ako ti teško ide da ispoštuješ plan svojih obaveza, za početak ugovori viđanje sa drugim ljudima i upiši to u planer. To ćeš teže prekršiti iz obzira prema drugima. Možeš uplatiti sebi neki hobi ili rekreaciju (teretana, plivanje, ples…) i upisati termine u planer. Trudićeš se da se pridržavaš zapisanih obaveza jer si za njih izdvojio/la novac. Kada planer „proradi“, možeš početi da upisuješ postepeno i druge obaveze. Jako je važno da ne preteraš, već da zadaš sebi onoliko dnevnih obaveza koliko zaista možeš da ispuniš! Na kraju dana obeleži ono što si uspeo/la da obaviš nekim veselim znakom. Osetićeš se korisno i zadovoljno.

Budi u društvu pozitivnih ljudi

I na kraju, ali ne i najmanje bitno: Trudi se da stvoriš pozitivno okruženje oko sebe, a naravno i da doprineseš pozitivnoj atmosferi u njemu! Ako svakog dana uz kafu pričaš sa društvom o tome kako posla nema, kako su vremena teška i nepravedna itd. to ti neće pomoći da svoje stanje promeniš. Pozitivni ljudi su velika podrška, u momentima demotivisanosti i neraspoloženosti, umeju da budu pravo osveženje! Obnovi snage u društvu bliskih osoba, i kreni u akciju! I naravno, ukoliko želiš da o nečemu popričaš, pitaš, informišeš se,  Super-savetnik ti stoji na raspolaganju u prostorijama CzRK-a

autor: Milena Vujović, super savetnik CzRK-a

POVEZIVANJE STUDENATA SA POSLOVNOM ZAJEDNICOM
U poseti uspešnim kompanijama: Hemofarm

Vršac, 11. oktobar 2010. – Američka privredna komora u Srbiji (AmCham) i Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu, organizovali su danas posetu studenata i diplomaca Univerziteta u Beogradu vršačkom koncernu Hemofarm,koji je od 2006. član nemačke STADA Grupe. Poseta je sastavni deo programa “Saznajte iz prve ruke – susreti studenata i stranih investitora“, a organizovana je kako bi se studentima i diplomcima Univerziteta u Beogradu omogućilo da u direktnom kontaktu sa top menadžerima najuspešnijih kompanija steknu nova znanja o funkcionisanju otvorenog tržišta i svetu savremenog poslovanja.

„Ovo je još jedan susret sa perspektivnim mladim ljudima, potencijalnim budućim kolegama, koji nas uvek obraduje. Obrazovanje se u našoj Kući veoma ceni i visoko kotira. Pretpostavljam da znate, Hemofarm i Fondacija Hemofarm godinama obezbeđuju kako kadrovske, tako i stipendije za studente iz cele Srbije koji beleže visok prosek, a imaju slabije materijalno stanja. Možda i među vama ima naših stipendista! Kao društveno odgovorna kompanija, posebnu pažnju poklanjamo mladosti naše zemlje, kako kroz stipendije, tako i kroz razne oblike podrške i niz drugih aktivnosti, a sve u želji da mladi stručnjaci ostanu u Srbiji, da ovde ostvare svoje ambicije i snove, a da istovremeno daju doprinos razvoju naše privrede i društva uopšte.

Nadamo se vam je današnji boravak u Hemofarmu bio prijatan i koristan, da ste stekli impresije o mogućnostima sticanja praktičnih saznanja bitnih za tok studija, a posebno za primenu u nekom budućem poslu, na koji, nadam se, nećete dugo čekati. – rekla Gordana Lazić Velovan, direktorka Centra za PR Hemofarma.

Grupa od 50 studenata bila je izuzetno zadovoljna, imala je priliku da prošeta proizvodnim pogonima i da u direktnom kontaktu sa zaposlenima sazna kakav se kadar zapošljava, koje se veštine traže, kao i više o mogućnostima za praksu, stipendiranje, i dalje profesionalno usavršavanje.

Program “Saznajte iz prve ruke – susreti studenata i stranih investitora“ ima za cilj da poveže eminentne strane investitore sa studentima i mladim diplomcima Univerziteta u Beogradu, i da se na taj način studentima pruži podrška u razvoju znanja i veština koje će im biti od značaja pri zapošljavanju i daljem obrazovanju. Program koji zajednički sprovode AmCham i Centar za razvoj karijere predviđa posete kompanijama članicama Američke privredne komore u Srbiji, ali i uzvratne posete kompanija članica AmCham-a Centru za razvoj karijere i savetovanje studenata. Takođe, biće organizovan i niz okruglih stolova i radionica u koje će biti uključeni studenti i drugi predstavnici akademske zajednice, u cilju promocije programa stručnih praksi. U okviru ove saradnje studenti i diplomci Beogradskog univerziteta, do sada su imali prilike da posete najeminentnije domaće i strane kompanije, između ostalih Holcim, Carlsberg, FOX TV, Merck Sharp & Dohme, Microsoft, opštu bolnicu Bel Medic, AK Karanović – Nikolić i Coca-Cola Hellenic Srbija.

CENTROVSKE KUTIJE

Beograd, 20.09.2010 – Od 20. septembra do kraja upisnog roka u školsku 2010/2011. godinu na fakultetima Univerziteta u Beogradu biće postavljene Centrovske kutije radi prikupljanja prijava studenata na infolistu Centra za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu.

Centrovske kutije predstavljaju nastavak kampanje “ Karijerisanje “ koja je počela organizovanjem akcije “ Karijerobus “, 1. jula 2010. godine, a nastavak sledi krajem oktobra organizovanjem događaja “ Karijerni Kafić – Ćaskanje “. Kampanju su osmislili i realizuju studenti, volonteri i praktikanti Centra za razvoj karijere uz podršku grada Beograda i prijatelja kampanje kao što su GSP Beograd, ABS Minel Fond, Aerodrom Nikola Tesla Beograd, Coca-Cola Hellenic, Posh&Media i Lampas.

Kako značajan broj studenata nije, ili je delimično upoznat sa radom CzRK-a, cilj je da studenti još u toku studija postanu svesni angažovanja za svoju karijeru, i da, uz pomoć Centra, iskoriste brojne mogućnosti za lični i profesionalni napredak. Registrovanjem u bazu Centra, studenti su ne samo bolje informisani o prilikama za zaposlenje ili drugim vidovima usavršavanja, već im se pruža mogućnost da se na najbolji način pripreme i iskoriste pružene prilike.

Akcija Centrovske kutije je počela 20. i 21. septembra tekuće godine, kada je ekipa CzRK-a postavila specijalne glasačke kutije na fakultetima Beogradskog Univerziteta. Kutije se nalaze u šalter salama ili sličnim prostorijama fakulteta na kojima je frekventnost studenata tokom upisnog roka velika. Sve što je potrebno jeste da studenti popune prijave koje se nalaze pored kutija, označe svoja interesovanja, ostave svoju e-mail adresu, prijave ubace u centrovsku kutiju, čime se upisuju na info-listu CzRK-a, i tokom cele godine biće informisani u skladu sa svojim interesovanjima ( kao što  su praksa, posao, volontiranje, obuka, usavršavanje, savetovanje, stipendije, poslediplomske studije ). Upisivanje na info-listu CzRK-a pruža studentima i diplomcima niz prednosti kao što su prilike da prvi dobiju informacije o konkursima za posao i praksu i saznaju za konkurse koji se ne oglašavaju javno, steknu prednost prilikom prijava za radionice koje organizuje CzRK, iskoriste mogućnost posete kompanijama, elektronskog savetovanja i pripreme za intervju i budući posao.

tekst napisala: Aleksandra Radenković

Predavanje je bilo koncipirano iz dva dela. U prvom delu je ukazano na značaj prakse kako za studente tako i za poslodavce i predstavljene su sve aktivnosti i usluge Centra za razvoj karijere, koje su studenti pozvani da koriste bez ustručavanja.

Studente koji planiraju da se bave volonterskim radom obradovala je vest da je ove godine usvojen Zakon o volontiranju koji jasno definiše prava i obaveze mladih ljudi u ovakvom vidu angažovanja, što ranije nije bio slučaj.

Učesnici su imali priliku da saznaju koje sve vrste praksi postoje, kao i da čuju dosadašnja, najčešće vrlo pozitivna, iskustva praktikanata kojih trenutno ima 139 u čak 19 različitih preduzeća.

U drugom delu predavanja odgovoreno je na najčešća pitanja praktikanata i onih koji žele to da postanu. Zanimljiva pitanja  bila su intenzitet konkurencije po jednoj  praksi, i šta uraditi ako željeno preduzeće ne pruža mogučnost prakse u okviru svoje organizacije. Prisutne studente najviše je interesovalo na koji način najlakše i najuspešnije prebroditi poteškoće i neuspehe na koje niko nije spreman na samom početku borbe za uspešnu karijeru.

Za kraj, prisutni su pozvani da se upišu u knjigu utisaka i podeljeni su primerci  “ Praktičnog priručnika o praksi “, koji je namenjen i studentima i poslodavcima, a može se naći i elektronski na sajtu www.razvojkarijere.bg.ac.rs.

Tekst napisala: Aleksandra Rodić

Ovaj program stručne prakse realizuje se u okviru koncepta razvoja karijere studenata u Javnom preduzeću „Elektromreža Srbije“, koji pored podrške razvoju karijere studenata ima za cilj i obezbeđenje kvalitetnih kandidata za prijem u radni odnos.

Ovim programom prakse u JP Elektromreža nastavljena je uspešna saradnja Centra za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu sa ovim preduzećem, koje je do sada već primilo u radni odnos nekoliko praktikanata posle obavljene prakse i diplomiranja.

Saradnja između Univerziteta u Beogradu i Javnog preduzeća “Elektromreža Srbije” formalizovana je Memorandumom o razumevanju i Ugovorom o saradnji radi boljeg povezivanja poslovne i akademske zajednice u oblasti organizovanja i realizacije studentske prakse.

Pozivamo Vas da na poslepodnevno dešavanje „Karijerobus“ u četvrtak, 1. jula od 16:30 do 21:30 na tromeđi Plato – Knez Mihailova – Čika Ljubina /ispred zgrade Filozofskog fakulteta gde će biti postavljen autobus GSP-a koji će simbolično predstavljati Centar za razvoj karijere kao stanicu na putu između studiranja i zaposlenja.

U autobusu i na štandovima koji će biti postavljeni pored “Karijerobusa” studenti će dobijati informacije o različitim edukativnim aktivnostima i programima koje Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu, organizuje i prijavljivati se za info listu Centra. Svečano otvaranje „Karijerobusa“ planirano je za 17 časova.

Centralnu aktivnost samog događaja čini mini panel diskusija sa početkom u 17:45 tokom koje će studenti biti u prilici da postave pitanja gostima Centra o pravcu razvoja njihove karijere i načinima na koje su se profesionalno usavršavali. Predviđeno je i potvrđeno prisustvo više nestranačkih ličnosti iz javnog sveta, izuzetno uspešnih u oblastima HR sektora, ekonomije, medicine, odnosa sa javnošću, sporta i medija sa kojima će studenti moći da provedu popodne u druženju i moći da čuju korisne savete kako izgraditi uspešnu karijeru u Srbiji.

Pored događaja „Karijerobus“, u okviru kampanje «Karijerisanje“ koju je osmislio i realizuje tim studenata – praktikanata Centra za razvoj karijere Univerziteta u Beogradu organizovaće se najesen još dva događaja: „Ćaskanje“ – kafić „Karijerisanje“ i Centrovske kutije.

Cela kampanja je osmišljena u cilju što boljeg predstavljanja usluga Centra tokom upisnog roka i postizanja ravnomerne informisanosti studenata o uslugama i aktivnostima Centra. Ideja je da se kroz različite, pre svega atraktivne i zanimljive programe studenti i mladi diplomci informišu i podstaknu da na vreme razmišljaju o svojoj profesionalnoj budućnosti, razvijaju neophodne veštine i znanja i tako poboljšaju šanse za zaposlenje posle diplomiranja.

Kampanja „KARIJERISANJE – Izgradi karijeru u pravom smeru!“ se realizuje pod pokroviteljstvom grada Beograda, uz podršku preduzeća Aerodrom „Nikola Tesla“, „GSP Beograd“, „ABS Minel“, „CocaCola Hellenic“, „Lampas“, „Studio B“, „POSH Media“.