BGPRAKSA2011

Rektor Univerziteta u Beogradu prof.dr Branko Kovačević i Gradonačelnik grada Beograda, gospodin Dragan Đilas potpisali su 7.aprila 2010.godine Protokol o saradnji u oblasti organizovanja i realizovanja univerzitetske prakse studenata u javnim i javnim komunalnim preduzećima grada Beograda.
„Polazeći od zajedničkih ciljeva i vrednosti: Nastojanja da što veći broj studenata i mladih diplomaca Univerziteta u Beogradu stekne praktična znanja, i veštine i relevantno radno iskustvo tokom studija i tako unapredi svoje akademsko obrazovanje; Želje da se što većem broju mladih ljudi sa univerzitetskom diplomom pruži podrška u profesionalnom usavršavanju i na taj način obezbedi da ostanu u Srbiji; Težnje da koncept društveno odgovornog poslovanja postane integralni deo poslovnih strategija javnih preduzeća u Beogradu, Univerzitet u Beogradu i Gradska uprava grada Beograda su saglasni da sarađuju u cilju boljeg povezivanja poslovne i akademske zajednice u oblasti organizovanja i realizacije studentske prakse u javnim i javnim komunalnim preduzećima čiji je osnivač grad Beograd“ – stoji u tekstu potpisanog protokola.
U svakom preduzeću studentima na praksi je dodeljen mentor, koji mu pomaže i uz čiju podršku praktikant obavlja radne zadatke u skladu sa opisom radnog mesta i predviđenim programom prakse. Mentori praktikanata su pre početka prakse prošli kroz posebnu obuku – radionicu koju je organizovao Univerzitetski Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata u saradnji sa Beogradskom Kancelarijom za mlade.
U programu Univerzitetske radne prakse u 20 javnih i komunalnih preduzeća i 12 organizacionih jedinica Uprave grada Beograda učešće je uzelo 197 studenata završnih godina i apsolvenata koji će počev od juna meseca ove godine uz mentorsku podršku obavljati četvoromesečni program prakse.
Konkurs je bio otvoren od 13.aprila do 5.maja 2011. godine za kandidate sa ukupno 29 visokoškolskih ustanova u Beogradu. Za ovih dvadeset dana na konkurs je pristiglo ukupno 1888 prijava.
Prijave su se obavljale elektronskim putem preko Centra za razvoj karijere koji je administrirao celokupni konkurs i za preduzeća izvršio predselekciju prijavljenih kandidata. Opšti uslovi konkursa odnosili su se na to da je kandidat sa odgovarajuće obrazovne institucije, što je dokumentovano potvrdom sa fakulteta, i da raspolaže osnovnim znanjima engleskog jezika i rada na računaru. Svako preduzeće je odredilo posebne uslove koje kandidat treba da zadovoljava da bi se kvalifikovao za određenu poziciju za praksu. Uz pomoć profesionalnog softverskog alata za selekciju kandidata, koji je razvila i specijalno za potrebe ovog specifičnog konkursa prilagodila škola računara „OMEGA“ iz Beograda, Centar je mogao da rangira kandidate za praksu po kriterijumima za svaku pojedinačnu poziciju, kao i da u odnosu na procenat poklapanja kandidata sa profilom idealnog kandidata za svaku poziciju izvrši predselekciju kandidata za uži izbor odn. upućivanje na razgovor u preduzeće.
U organizaciji Centra za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu u Univerzitetskoj biblioteci održana je javna prezentacija programa Univerzitetska radna praksa – BGPRAKSA2011.
Javnu prezentaciju održala je praktikantkinja Centra za razvoj karijere Milena Dimitrijević, a zatim su se prisutnima obratili: Dejana Lazić, direktorka Centra za razvoj karijere, Gordana Novaković, rukovodilac Sektora pravnih, kadrovskih i opštih poslova JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“, Gordana Stojiljković i Miloš Vujić, praktikanti BG prakse 2010.
Program Univerzitetske radne prakse počeo je sa realizacijom prošle godine kada je potpisan Protokol o saradnji u oblasti organizovanja i realizovanja univerzitetske radne prakse studenata između Univerziteta u Beogradu i Gradske Uprave Grada Beograda.
Nakon prezentacije o drugom ciklusu Univerzitetske radne prakse u javnim i javnim komunalnim preduzećima i Gradskoj upravi i načinu prijavljivanja, prošlogodišnji praktikanti Gordana i Miloš su prisutnim studentima preneli svoje iskustvo sa BG prakse 2010., a svoje iskustvo iz ugla mentora – Gordana Novaković.
Gordana Stojiljković je istakla veliko zadovoljstvo praksom, mentorima i zaposlenima u JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“, gde je obavljala praksu i nakon prakse dobila zaposlenje. Miloš Vujić je praksu obavljao u GSP „Beograd“ i nakon prakse nastavio da završava studije, gde će znanje stečeno na praksi iskoristi i primeniti i prilikom polaganja poslednjih ispita. Gordana i Miloš pozvali su studente da se prijave na konkurs BGPRAKSA2011 i postanu deo vekih preduzeća gde mogu puno toga da nauče i budu donosioci novih ideja i predloga.
Ove godine su se pored javnih i javnih-komunalnih preduzeća u program uključile i organizacione jedinice Uprave Grada Beograda, i otvoreno je još više mesta za obavljanje prakse, ukupno 197 mesta. Trajanje prakse ove godine skraćeno je na četiri meseca i početak je planiran za juni mesec.
Studentima na praksi biće obezbeđeni markica za prevoz i topli obrok i u toku trajanja prakse neće imati troškove te vrste.Takođe, studentima i apsolventima, nakon završene prakse,izdaju se potvrde preduzeća o obavljenoj praksi i eventuelne preporuke za dalje zaposlenje, koje će budući poslodavci uvažavati kao stečeno radno iskustvo.

PUT NA STUDIJE U INOSTRANSTVU – PRETNJA ILI IZAZOV?

U poslednje vreme veliki broj studenata svraća u prostorije CzRK-a raspitujući se za studije u inostranstvu. Neki  tek razmatraju činjenicu da bi možda mogli otići i  prikupljaju najosnovnije informacije o tome (preko kojih organizacija se  odlazi, šta je sve potrebno od postignuća i dokumenata, kakav je tok prijavljivanja…). Drugi poseduju neke od informacija ali dodatno se raspituju. Treći su već izabrali konkurs na koji će se prijaviti i bili na sajtu fakulteta te se o svemu informisali, ali im je potrebno završno preispitivanje ove velike odluke. Četvrti su već dobili stipendiju tako da im je potrebna psihička priprema u vezi sa odlaskom u novu sredinu i prilagođavanjem koje im predstoji. U svakom slučaju, svi oni su mladi inteligentni ljudi koji su u potrazi za najboljim mogućim uslovima za razvijanje svoje karijere, koji vole da uče nove stvari, stiču nova iskustva, ljudi koji su samoinicijativni i preuzimaju odgovornost za svoje postupke. Međutim, odluka da se ode u novu sredinu na godinu dana ili dve, uopšte nije laka. Kada se sva priprema završi, i dođe trenutak odlaska, nekad je zaista teško učiniti taj korak. Ukoliko i ti nameravaš da doneseš ovakvu odluku ili si je već doneo, možda će ti pomoći da saznaš sa kakvim se sve nedoumicama i sumnjama nose tvoji vršnjaci pred samo putovanje i kako ih mi na savetovanju rešavamo:

Da li ću se tamo snaći?

Studenti su često zabrinuti da li de se snaći u sredini koja je znatno drugačija od one u kojoj su do sada živeli. Taj strah je donekle opravdan, to je strah od nepoznatog. Zato je tvoj zadatak da što više upoznaš sredinu u koju dolaziš. Pobedi strah informisanjem! Najvažnije, informiši se o fakultetu, studijskom programu,  studentskom domu, studentskoj ishrani,  zdravstvenom osiguranju, ambasadama, institucijama i udruženjima  kojima možeš tamo da se obratiš za pomoć. Pored sajtova koji obiluju takvim podacima, možeš posetiti i forume. Tu ćeš moći da postaviš pitanja ljudima koji su već prošli to za šta se ti  pripremaš.  Takođe, ako ne poznaješ nikoga sa iskustvom studiranja u inostranstvu, pitaj poznanike i prijatelje da li oni mogu da te povežu sa nekim.  Razgovor sa tom osobom, tj. iskustvo iz prve ruke može te najviše ohrabriti i rešiti tvoje nedoumice. Posebno se raspitaj o negativnim iskustvima! I umesto da te ona uplaše, saznaj kako je ta osoba  rešavala takve situacije i kako bi ih sada rešila. To će te učiniti dodatno pripremljenim. Ne zaboravi da se informišeš i o gradu u koji dolaziš, o načinu življenja, muzejima,  kulturnim i zabavnim manifestacijama koje se tamo organizuju, noćnom životu i svemu onome što bi ti bilo zabavno i interesantno. Radost koju ti donosi misao da ćeš posetiti muzej koji te jako zanima, Diznilend, neki karneval i tome slično, umanjiće tremu a povećati pozitivno uzbuđenje zbog odlaska. Na kraju, bilo bi dobro da za početak otputuješ tamo na par dana i sam ispitaš teritoriju pre nego što izvršiš konačne pripreme za odlazak. Uvek je sigurniji teren na kojem si već bio.

Šta ako se ipak desi nešto nepredviđeno?

Naravno da se ni na jednu situaciju u životu ne možemo u potpunosti pripremiti. Neka doza neizvesnosti mora da postoji, i ona ponekad izazove strepnju. Kada se to desi, seti se svog razvoja samostalnosti od malena pa sve do danas. Seti se svih teških situacija koje si preživeo i savladao. To će ti vratiti veru da možeš da se snađeš „kad prigusti“. A pritom,  imaj na umu da su to situacije iz prošlosti, i da si sada još zreliji i spremniji da savladaš  i veća iskušenja od tih! Uostalom, periodi u kojima savlađujemo neku teškodu u životu su periodi našeg najvećeg rasta i razvoja. Tako da ćeš nakon ovako bogatog iskustva biti jači i sposobniji.

Da li ću se osećati usamljeno?

Naši putnici su vrlo često zabrinuti da li će tamo biti usamljeni, s obzirom da ne poznaju nikoga. Ako i tebe muči ta pomisao, vrlo verovatno je da će prestati čim otputuješ. Kao prvo, tamo te čekaju obaveze. Ideš da se smestiš, regulišeš sva praktična pitanja vezano za privremeno preseljenje, zatim da učiš, vežbaš jezik, a naravno i da vidiš i upoznaš sve što je zanimljivo u tom gradu. Tako da – da, verovatno će ti nedostajati bliski ljudi, ali bićeš zaokupljen gomilom drugih stvari. Poznato je da kada smo preplavljeni raznim iskustvima vreme mnogo brže „leti“. Stoga ni taj vremenski period ti neće delovati toliko dugo kao što ti sada deluje. Vrlo brzo ćeš se vratiti da pričaš o svemu što si tamo video i naučio. A naravno da možeš ponekad organizovati dolazak u našu zemlju na par dana, ili dogovoriti se sa bližnjima da te posete. Svakodnevna komunikacija na skype-u ili msn-u omogućiće ti da održavaš kontakte. Važno je, takođe, da imaš na umu da nećeš biti jedini student na razmeni, i da će verovatno biti ljudi koji su takođe novi. Njima ćeš biti potreban koliko i oni tebi. To što ćeš tamo otići sam,  biće podsticaj da upoznaš mnogo novih ljudi i vratiš se u svoju zemlju sa dosta novih poznanstava.

Da li ću nešto propustiti? Da li će me prijatelji zaboraviti?

Kada napuštamo svoje okruženje na duži period ponekad se uplašimo kako ćemo ga zateći kad se budemo vratili. Plaši nas ona stara „Daleko od očiju – daleko od srca“. I svakako, daljina čini svoje. Stoga je potreban izvestan trud da bi se prijateljstva održavala. Pre nego što postaviš sebi pitanje: „Da li će me prijatelji zaboraviti?“, bilo bi dobro da se zapitaš da li ćeš se ti njih setiti dok si daleko. Ukoliko im se redovno javljaš, sigurno će ti uzvratiti. Pravi prijatelji će jedva čekati da se vratiš sa novim uzbudljivim pričama. A oni malo dalji… pa možda ćete za to vreme prekinuti kontakt, ali ga uvek možeš obnoviti kad se vratiš, ako ti dovoljno bude stalo. Često se studentima motaju po glavi misli: „Šta ako se oni promene?“ ili „Šta ako se ja promenim?“ i stoga „Šta ako ne budemo više imali zajedničkih tema?“. Tu bi trebalo da se prisetiš koliko se dugo poznaješ sa najboljim prijateljima i šta si sve sa njima preživeo. U odnosu na to, šta je godina dana? I da, promenićete se svi jer se stalno menjamo, iz dana u dan. Ali ono što vas veže će ostati, a vaše prijateljstvo će biti još dinamičnije. I na kraju, naravno da se dešava da se prijateljstvo iz nekog razloga ugasi, ali to se dešava i kada su prijatelji blizu jedan drugome. Daljina sama po sebi ne može biti razlog, ukoliko je sve ostalo između vas u redu. Tako da, ako se tako nešto desi, desilo bi se i da si ostao ovde, pre ili kasnije.

Da li ću moći da se zaposlim kada se vratim?

Ponekad bojazan ide i u ovom smeru. Studenti se plaše da će imati suviše godina, a neće imati radnog iskustva (mada, ko kaže da ga tamo ne možeš stedi dok studiraš?) itd. Ali samo iskustvo, studiranja u inostranstvu ti je velika preporuka. Najpre, razlikuje te od drugih kandidata po znanju u struci  – možeš toj firmi doneti neka savremenija znanja. Takođe, poslodavcu to govori da si samostalan, ambiciozan, snalažljiv.  Na kraju, sa uvežbanim stranim jezikom, mnogo  ti se lakše otvaraju vrata multinacionalnih kompanija. Stoga, nemoj brinuti, imaćeš dovoljno „materijala“ sa kojim ćeš idi na razgovore za posao kada se budeš vratio.

Poslednji poziv za ukrcavanje

Eto to su samo neke od dilema studenata koji su dolazili na savetovanje da bi se psihički pripremili za putovanje. Sve te dileme su normalne, učestale, ali i rešive. Malo  ih uzdrmaju ali se oni ubrzo vrate svojoj odluci (naravno, ako su u startu o njoj dobro promislili i na ispravan način je doneli). Nakon razgovora, naši putnici su odlazili iz CzRK-a sa osmehom u susret novom izazovu. Naravno da je razgovor uživo efektniji ali nadam se da ti je i ovaj tekst donekle umanjio zabrinutost i osnažio te u tvojoj odluci. Ukoliko postoji još neka dilema, Super-savetnik te čeka da je razmotrimo zajedno.

Vaša CzRK supersavetnica

Milena Vujović

Prva zaposlenja posle BGPRAKSA2010

Posle šest meseci od početka projekta „Radna praksa u javnim komunalnim preduzećima“, sredinom decembra 2010, osam studenata Beogradskog univerziteta dobilo posao u „Beogradskom vodovodu i kanalizaciji“. U „Beogradskom vodovodu i kanalizaciji“ (JKP BVK) praksu je pohađalo 32 studenata, a 95 odsto njih je i uspešno završilo program. U ovom javnom komunalnom preduzeću su odlučili da osmoro doskorašnjih studenata koji su bili na praksi u BVK zaposle na neodređeno vreme od 1. januara 2011. Primljeni studenti su u međuvremenu završili Pravni, Elektrotehnički, Rudarsko-geološki, Mašinski i Građevinski fakultet i već vredno rade u Sektoru distribucije vode, Sektoru proizvodnje i tehničke podrške i Sektoru pravnih, kadrovskih i opštih poslova na poslovima inženjera operativnog održavanja pogona, inženjera gradilišta, samostalnog stručnog saradnika za ugovaranje i samostalnog stručnog saradnika za imovinsko pravne poslove. Biografije ostalih praktikanata će ostati u bazi podataka, a oni će i dalje biti u kontaktu sa mentorima. Kako kažu u ovom preduzeću, kada se ukaže prilika – i oni će dobiti svoju šansu. Novi ciklus prakse u javnim i javnim komunalnim preduzećima planiran je za mart 2011. godine kao nastavak uspešne saradnje Grada Beograda i Centra za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu.

http://24sata.rs/vesti.php?id=89367